Ako je za uspeh u šou-biznisu garant samo sreća, ona ju je imala na pretek, još od trenutka kada joj je nepoznati čovek u dvorištu njene kuće pronašao sedi pramen kose i prorekao slavu. Ako je za uspeh u šou-biznisu zaslužan rad, ona je najveći i najpožrtvovaniji estradni radnik-udarnik koga je Balkan ikada imao. Gledajući domaću estradnu scenu, uslove u kojima je nastajala i zbog kojih se “raspadala”, nijednoj pevačici nije pošlo za rukom da bude ono što je ona. Pošto je u životu važno biti “neko”, a ne “nešto”, Lepa Brena je najsvetliji primer nekoga ko je već 33 godine na samom vrhu u poslu kojim se bavi. Ona je mitska ličnost YU estrade, sinonim za uspeh, neprolaznost i medijski fenomen koji još uvek može da zainteresuje javnost u celom regionu.
Svi znaju da je Fahreta Jahić rođena u Brčkom 1960. godine, ali presudnu ulogu u njenoj karijeri imao je “Čačak”, grad u Srbiji i vrsta narodne igre koji je opevala u svom prvom hitu koji je napisao Milutin Popović Zahar. Unikatni nadimak, sa kojim je kasnije dostigla vrtoglavu slavu, dobila je samo sa petnaest godina, dok se bavila košarkom. Legendarni Mića Minimaks joj je, želeći da je ismeje zbog tadašnjeg viška kilograma i ne baš atraktivnog izgleda, dodao epitet “lepa” i 1982. godine rođena je najveća zvezda ženskog pola bivše Jugoslavije.
Vrtoglavi uspeh ove blondine mediji su osamdesetih godina prošlog veka nazivali “brenomanijom”. Nju su voleli svi – i mladi i stari, čak i van granica tadašnje Jugoslavije. Njena popularnost je najbolje opisana u šaljivom razgovoru Nikole Koje i Dragana Bjelogrlića u njenom filmu “Hajde da se volimo 3”. Dragan Bjelogrlić, koji igra mladog oficira, u jednom trenutku podseća svog kolegu Nikolu Koju da je izjavio “kako je Josip Broz živeo u epohi Lepe Brene”. Mirjana Bobić-Mojsilović ju je nazvala “ministarkom radosti”, a ona je danas “poslednja Jugoslovenka”, žena koja je sposobna da ujedini davno raspalo šou-biznis tržište eks Juge.
U početku osporavana i žestoko kritikovana, umanjivani su joj pevački kvaliteti, a uspeh pripisivan kratkim suknjama, visokim potpeticama i šaljivim gotovo dečijim pesmicama. Po mišljenju nekih ona je rodonačelnica “turbo-folk” muzike. Tokom karijere sarađivala je sa brojnim kompozitorima i tekstopiscima. Ispod njenih pesama, pored poznatih kompozitora narodne muzike, potpisuju se i Kornelije Kovač, Laza Ristovski, Dino Merlin, Saša Dragić, Hari Mata Hari, Petar Grašo, Željko Joksimović, pa čak i Rambo Amadeus. Pesma “Posle devet godina”, koju je otpevala sa pop-rok grupom Alisa preteča je svih kasnijih dueta koje su zajedničkim snagama snimali zabavnjaci i narodnjaci. U estetskom smislu mini suknja je “mini” samo ako je nosi Lepa Brena. Njeno scensko oblačenje i ponašanje rušilo je tadašnje zakone i postavljalo nova pravila i postulate šou-biznisa, ali ga je uvek krasilo odsustvo vulgarnosti.
Čini se da je popularnost pametno koristila, a mukom zarađeni novac uložila je u prave stvari. Danas je sa suprugom vlasnica nekoliko firmi i predstavništava, a za mnoge diskutabilna “Grand produkcija” jedna je od vodećih šou-biznis mašinerija u Srbiji. U istraživanju dnevnih novina “Blic” iz 2005. godine Lepa Brena je na listi “100 najmoćnijih žena u Srbiji” zauzela drugo mesto, odmah ispod tada veoma aktuelne Karle del Ponte.
Lepa Brena je u zenitu svoje karijere dva puta obišla svet, a njeni legendarni koncerti u Rumuniji i Bugarskoj postali su reper za onu čuvenu “kako se to radi!”. Posle Silvane Armenulić ona je prva pevačica koja je 1985. godine dobila udarni termin za novogodišnji šou program na prvom kanalu TV Beograd. Snimci tog spektakularnog programa, sa scenografijom i kostimografijom koja ni danas ne zaostaje po pitanju trenda, jedni su od najgledanijih video klipova na YouTube sajtu.
Otkako se pojavila Lepa Brena je zauzela prvo mesto na listi najpopularnijih i najtiražnijih izvođača na Balkanu. Svoje albume je snimala za nekoliko izdavačkih kuća obarajući pri tome sopstvene rekorde u prodaji. Iza sebe ima 20 albuma, 8,700,000 prodatih ploča i 25,000,000 ukupno prodatih nosača zvuka, kaseta, ploča i diskova. Održala je 2,800 koncerata, 31 uzastopni u Domu sindikata i 17 uzastopnih u Centru Sava. Na njenim nastupima slušalo ju je i gledalo ukupno 2,500,000 posetilaca. Njen najtiražniji album iz 1984. godine “Bato, Bato” prodat je u 1,100,000 primeraka, ujedno je i najprodavaniji album u bivšoj Jugoslaviji. Njeno ime, slika ili neki detalj iz života ili karijere nalaze se na 419,000 stranica na internetu, a njoj je posvećeno 7,500 fan sajtova. Na svetu postoji sedam restorana (kafana) koji nose njeno ime. Snimila je dve TV serije i pet filmova, od kojih mjuzikl-trilogija, u kojoj igra samu sebe, “Hajde da se volimo”, spada u red najgledanijih filmova domaće produkcije.
Iako se dva puta takmičila na lokalnom nivou, Lepoj Breni je promakla samo “Evrovizija”, ali šta je to u poređenju sa uspesima koje je postigla. Pesme “Sitnije, Cile, sitnije” i “Miki,Mićo” bukvalno je slušao ceo svet iako nisu izvođene na “Eurosongu”. Lepa Brena je balkanska muzička diva i šou-biz institucija, a njena karijera i popularnost definisana je i sublimirana u jednostavnom nazivu najvećeg fan sajta “jednajebrena.com”. Pored brojnih hitova prepoznatljiva je i po sada već čuvenoj rečenici: “Sve je to šou-biznis!”. Porediti Lepu Brenu sa bilo kim ko se bavi estradom ravno je pokušaju da se pomešaju ulje i voda.
Izvori fotografija: azramag.ba, novosti.rs, Facebook stranica Lepa Brena
Milivoje Mili Čolić