Povodom Međunarodnog dana vegana, svetski poznati šef kuhinje Chad Sarno priredio je u restoranu “Mandala” pravo gastronomsko čudo.
Ništa nije slučajno pa ni slogan restorana “Mandala” koji jednostavno glasi: “Nature dose nothing in vain“. To sam i shvatio kada sam pre neko veče uživao u veganskim jelima koje je pripremao čuveni kulinar Chad Sarno, u restoranu Elene Karaman Karić. Povod za večeru je bio Svetski dan vegana koji se obeležava 1. novembra, u jeku jeseni, godišnjeg doba koje asocira na berbu plodova i svega onoga na čemu smo radili i što smo pažljivo gajili prethodnih meseci. Jesen je doba kada priroda daje odgovor na našu saradnju sa njom. Jesen je lepa, zrela, a zna da bude i topla.
Od onih sam ljudi koji jedu sve, kao i ostale dame i gospoda koji su sedeli sa mnom za stolom. Kada jedete, onda je sasvim neizbežno pričati o hrani. Spominjali smo gde je ko odrastao, šta je jeo u zemljama koje je obišao, šta su kuvale naše bake, a kako to danas rade naše majke. Došli smo do zaključka da Srbi ne vode računa o onome šta jedu, već isključivo o porciji i količini iste. Tako da ćete kao preporuku za neki restoran najčešće čuti rečenicu: “Idi tamo, ogromne su porcije, nećeš moći sve da pojedeš!“. Sa druge strane, ja sam od onih koji u usta ne stavlja hranu koja mi nije lepa na oko. Tako funkcionišem otkako znam za sebe, mnogima sam smešan, ali pečenje recimo ne jedem, jer mi je izuzetno ružnog izgleda.
Sa veganskom hranom sam se sretao i jeo je, na prvom mestu iz radoznalosti. Veganstvo je ovde razapeto između obožavanja i krajnje mržnje, kako prema hrani, tako i prema onima koji je konzumiraju. Možda je veganski pokret stvar trenda i pomodarstva, ali ja tvrdim da je još modernije mrzeti veganstvo, bez obzira da li ste jeli tu hranu ili ne?! Ono što kao veliki esteta mogu da potvrdim iz prve ruke je da je ova hrana izuzetno lepa na oko, a uz to i izuzetno ukusna. Isto tako važno je kada, gde i sa kime jedete i pijete. Restoran “Mandala” je smešten u srcu Beograda, gde je Elena Karaman Karić na “parčetu” Kosančićevog venca napravila pravu oazu mira i vrhunskog hedonizma. Enterijer u zemljanim tonovima, koji pozivaju na odmor i relaksaciju, zidovi ukrašeni motivacionim porukama o životu koji je ispunjen zadovoljstvom, samo su pojačavali ukus belog vina i uživanja koje nam je te večeri priređeno. Gangove sam prestao da brojim posle trećeg, a poseban utisak na mene je ostavio veganski suši, nešto što bih ja nazvao “šnicla od celera“, kao i punjena crvena paprika. Lepa hrana poziva da je probate, da je kušate polako i na miru, bez žurbe i potrebe da utolite glad, jer baš u ovakvim prilikama shvatate da bi svi trebalo da jedemo da bismo živeli, a ne da živimo da bismo jeli.
Oduševljenje i posebne pohvale imam za veganske kolače. Moja baka je govorila: “Onaj kome uspevaju ukusni i dobri kolači, taj zna da kuva sve!”. Treba li bolja preporuka za vegansku kuhinju, bake su uvek sve znale.
Restoran “Mandala” nalazi se u okviru “Lorca Design House” koncepta koji je ovde osnovala Elena Karaman Karić. Otići u restoran a ne popeti se spart iznad bila bi velika greška jer se gore nalazi salon ručno rađenog i originalnog nameštaja, a tu su i detalji koji su uvezeni sa Balija. Mnoštvo kućnog aksesoara na spratu i restoran ispod, podsetiće vas da je jako važno u kakvom prostoru živimo i šta u njemu jedemo.
Ako do sada niste, ove jeseni, obavezno posetite “Lorca Design House” i restoran “Mandala“.
Fotografije za ESTRADAnje: Igor Đorđević, @igacmadafaka
Tekst: Milivoje Mili Čolić