Razgovor Zorice Brunclik sa majkom Jovanovom

Mnoge izjave i razgovori obeležili su karijeru Zorice Brunclik, ali ovaj razgovor sa majkom Jovanovom, po mom mišljenju je najskandalozniji.

Na čuvenom albumu Zorice Brunclik iz 1993. godine pod naslovom “Branili su našu ljubav“, to vam je onaj album na čijem je omotu Zorica u uskim, štrasom posutim, iscepanim svetlim farmerkama i šljokičavom korsetu koji bi u svojim “najglamuroznijim” momentima odbila da obuče čak i Dragana Mirković. Pored ove, reklo bi se modne greške, postoji i ozbiljna pravopisna greška na samom omotu. Naime, ime estradne umetnice, njenog supruga, aranžera i producenta, kao i sam naziv albuma ispisani su malim početnim slovima, i sve to u tada glavnoj, narodnoj produkciji “PGP-RTS“. Na albumu 11 pesama, to vam je ono vreme kada se 8 pesama smatralo fušarenjem i “maksi singlom”, sa kog je danas ostalo nekoliko velikih hitova. Obradu velikog hita “Lipe cvatu“, bez obzira što se nalazi na “B” strani i to kao poslednja numera, uvek sam zbog promene ključne reči u tekstu, koju je Zorica izvršila, smatrao smešnom i blamantnom. Sa albuma ostale su upamćene pesme: “Branili su našu ljubav“, “Veliki grad“, “Dođi u moje noći“, “Sve je ljubav” i čuvena “Čuješ li me majko Jovanova“, koja je meni lično, uvek, po mnogo čemu, bila i ostala najinteresantnija.

Pesmu “Čuješ li me majko Jovanova” potpisuju, kao autor muzike Rade Krstić, kao autor teksta Mirjana Bukovčić Trišić, a kao autor aranžmana, ko drugi nego Miroljub Aranđelović Kemiš. Pevanje Zorice Brunclik ne dovodim u pitanje, nikada nisam, niti bih, ali ono o čemu peva i vizuelni način na koji izvodi ovu numeru nije me ostavio ravnodušnim.

Zorica je u pesmi u ljubavi napaćena žena koja je, po mom mišljenju, zrela za “sigurnu kuću” umesto što “razgovara” sa majkom, odvratnog sadiste i švalera Jovana. Da vodi dijalog još bih nekako i podneo, ali ovaj bahat monolog, nesuđene, a nevaspitane snaje mi se nikako ne dopada. Cela pesma je jedno veliko retorsko pitanje, gde Zorica postavlja pitanja i sama daje odgovore, nepuštajući jadnu majku Jovanovu ni da joj kaže:”Da, Zorice čujem te, nisam gluva!“. Kada su u pitanju narodne novokomponovane pesme slab sam na dve majke. Pored majke Jovanove tu je i majka Mite bekrije, prosto ne znam koji je gori i koja je majka rodila boljeg boema, pustahiju, emotivnog sadistu i švalera. Pa, nisu one žene krive što su rodile takve skotove! Bez obzira što mi se na momente čini da je u Zorici sazdan ceo habitus Gertrude Stajn, a na njeno srce pao sav “svetski bol”, ja ipak malo više žalim jadnu majku Jovanovu, kojoj ni ime ne možemo da saznamo, što mora da sluša kletve na račun svog sina. Da se razumemo, ne kaže se džabe:”Jedna je Majka“. Ona staru i namučenu majku, kakve su obično majke u folk pesmama, stavlja u veoma nezavidnu situaciju pitajući je:”Čuješ li me majko Jovanova, šta bi rekla da sam ćerka tvoja…tri godine da je neko vara, nije lako majko stara“. Ovde nema mesta za teoriju relativiteta, jer majka je rodila Jovana, a ne Jovanu, uz to pošto ženi ne dozvoljavate da dođe do reči već 23 godine, od kako je ovaj razgovor snimljen, odgovoriću vam:”Da je baba muško zvala bi se Duško!“. Iako je repertoar Zorice Brunclik pun obraćanja Bogu, ljubavnih zakletvi i kletvi ona ovde zaista preteruje. Ona ovde proklinje i kune za sve pare, punih usta, u ime cele čerge, da tako kažem. Obratite pažnju:”…do ponoći da ti srećan nije, od ponoći da ga Bog ubije” i “…prokleću ga ime ću mu zvati, svaku moju suzu dok ne plati“. Što je mnogo, mnogo je! Tekstualno, ova pesma svakako opovrgava onu švalersku izreku:”Ne bilo mi što mi majka misli, već mi bilo što mi žena misli“.

U vizuelnom smislu spot za numeru “Čuješ li me majko Jovanova” iskače iz svega što je Zorica radila tokom karijere duge 40 godina. Poznata po istinskom kiču, koji poslednjih godina sramežljivo, na njenu sreću, prerasta u kemp, u ovom video ostvarenju Zorica je svedenija nego ikad pre, i posle toga. Elegantno skupljene kose, uvezane u kiku, u dugoj beloj haljini sa naramenicama, ukrašenoj sitnim biserima, sa stilizovanim šlemom na glavi i ogromnim minđušama, koje da nisu na ušima bile bi na plafonu, Zorica izgleda tako da bi pred njom mogla da klekne i lično Lejdi Gaga. Šminka na njenom licu je, daleke 1993. godine, takva da bi joj na konturisanju pozavidela i Kim Kardašijan. U ovom spotu nedostaju i facijalne ekspresije, po kojima je Zorica posebno poznata. Toga ovde nema. Zorica je ozbiljna, gotovo kamenog lica, sa tugom i besom u očima, ali onim mirnim besom, rešena da majci svog dilbera kaže sve u lice. Zorica stoji u stavu “mirno”, na momente samo podiže ruke, Zorica je u ovom spotu upala u stanje, stanje koje traje… I kune!

Oskar Vajld je napisao delo “Važno je zvati se Ernest“, a ja slušajući ovu pesmu mogu samo da napišem “Važno je ne zvati se Jovan!”.

Ovde poslušajte i pogledajte spot za pesmu “Čuješ li me majko Jovanova”.

Izvor fotografija: tracara.com

Milivoje Mili Čolić