Zašto Marija Šerifović nije za Narodno pozorište?

Marija Šerifović i njen nastup u Narodnom pozorištu u Beogradu tema su informativnih emisija, a o ovom slučaju raspravljaju i sociolozi.

Ne mogu sa sigurnošću da se setim kada je neka vest, koja se blisko tiče njih samih, uzburkala strasti glumačkog esnafa kao vest da će Marija Šerifović 25. marta 2016. godine održati solistički koncert u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisi u novinama danima se nastavljaju, a Marija i njen nastup završili su i u “raspravama” u vodećim informativnim emisijama, gde su svoje izjave o ovom događaju davali i sociolozi. I dok je estradne kolege brane, glumci su skandalizovani i osuđuju ovaj koncert, koji se na samom početku na sajtu pozorišta reklamirao pod nazivom “Umetničko veče Marije Šerifović“. Do sada, javnosti su svoje stavove izneli Nataša Ninković, Irfan Mensur, Gordan Kičić, Gorica Popović i sociolog Ratko Božović, i svi oni su protiv ovog koncerta. Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, Dejan Savić objasnio je pred kamerama da ovaj koncert nije nešto što bi trebalo percipirati kao repertoar pozorišta, već posebno veče, za koje je Marija platila iznajmljivanje velike scene. Novinarima, koji od ovoga prave senzaciju, i glumcima koji u ovom potezu upravnika vide devalviranje Narodnog pozorišta kao institucije kulture, objašnjenje se nikako nije dopalo.

Da je ovo prvi slučaj kolaboracije estrade i Narodnog pozorišta, najiskrenije bih razumeo ozlojeđenost glumačkog sveta. Ipak, u Narodnom pozorištu organizuju se i svakakve druge promocije, dodele svakojakih godišnjih nagrada, pa čak i proslave rođendana, kako je u jednom svom intervjuu podsetila Marija Šerifović. U Narodnom pozorištu nastupala je i Dragana Mirković, Nedeljko Bajić Baja je spot za pesmu “Snovi od stakla” snimio upravo na sceni nacionalnog teatra, u zgradi u kojoj se nalaze “opera, balet i dramski teatar” kako je Gordan Kičić naglasio, objašnjavajući da Marija može tamo samo ukoliko je rešila da peva operske arije. Svoje najuspešnije koncerte, za koje se i zbog umetničkog dojma, uvek tražila karta više, u ovom zdanju održavao je i Đorđe Balašević. Njegova ćerka Jovana je na svojim društvenim mrežama ovaj slučaj prokometarisala rečima da njen otac i Marija nisu isto, i da je on te koncerte sa tadašnjim upravnikom pozorišta organizovao i besplatno. Ja, uz dužno poštovanje, mislim da i “panonskog mornara” i “evrovizijsku kraljicu” greje isto medijsko i estradno Sunce. U Narodnom pozorištu sniman je i šou program “Ja imam talenat” u čijem žiriju je sedela i Nataša Ninković, koja je među prvima naglasila da je Marija odabrala put estrade i da joj nije mesto u ovoj instituciji kulture. Posle svega navedenog, dobro je podsetiti sve, da je jednu od najuspešnijih “Koštana“, ako ne i najuspešniju, na sceni Narodnog pozorišta, otpevala i odglumila Usnija Redžepova.

Marija Šerifović je pevačica vanvremenskih glasovnih mogućnosti, i to svi znaju, a najbolje oni koji je kritikuju i osporavaju njen nastup u Narodnom pozorištu. Marija Šerifović je, za sada, naša jedina pobednica na “Evrosongu“, a sve i da ne ostane tako, baš njen muzički CV krasiće činjenica da je bila prva pobednica iz Srbije. Marija Šerifović je pevačica lepih, dobrih i kvalitetnih pesama, neovisno od žanra koji izvodi, jer može da peva sve. U pogledu interperetacije i scenskog nastupa kreirala je najoriginalniji imidž koji se ne može porediti ni sa jednim drugim izvođačem na domaćoj sceni. Marija Šerifović nije imitator, ona je ta koja se u mnogo čemu podražava. Da ne palamudim do sutra, ukoliko Marija nije za Narodno pozorište danas, onda za ovu scenu ni pre nisu bili svi koji su sa estrade, a na njoj su se pojavili iz ovih ili onih razloga. Na kraju krajeva, pre će jedan spot uništiti kredibilitet institucije u kojoj je sniman, nego koncert žene koja ima šta da peva i uz sve to zna da peva. E da, usuđujem se da kažem da bih i desnu ruku u vatru stavio da na istoj sceni 25.marta, nastupa recimo bračni par Tomašević – Bosiljčić, nikome ne bi zasmetalo! Ako je estrada toliko loša zašto glumci toliko vole da pevaju, zašto idu da dinstaju luk i vrte točak sreće po raznoraznim estradnim emisijama, zašto neki od njih na kraju godine u svojim matičnim pozorištima prave predstave u kojima glumci isključivo pevaju? Zašto?

Iza Marije Šerifović mnogo je profesionalnih uspeha, ali i samo onaj jedan je dovoljan, i dozvoljava joj da za svoj gušt organizuje koncert pred 500 ljudi, koliko je karata pušteno u prodaju. Meni se kao i uvek čini da mi ne umemo da cenimo sve što je naše, dobro, kvalitetno i lepo. Tereza Kesovija je tri puta pevala u “Olimpiji” u Parizu i njen narod je od nje napravio divu. Nama, sa druge strane, nikada preterano nije značila činjenica da je Olivera Katarina u toj istoj “Olimpiji” pevala čak sedamdeset i dva puta. Zašto se danas potresamo zbog jedine pobednice “Evrosonga” i samo jednog njenog nastupa u Narodnom pozorištu?

Izvor fotografija: print-screen www.narodnopozoriste.rs

Milivoje Mili Čolić