Folk poema “Niko kao Zorica i Kemiš”

Folk poema “Niko kao Zorica i Kemiš” slavi estradnu ljubav kao takvu. Simbolično, na današnji dan, 14. februar! Jer, “Sve je ljubav” kako kaže Zorica.

Niko kao Zorica i Kemiš

Estradne su ljubavi često kratkog daha
Al’ njihova ljubav uzela je maha
Menjala je muževe ona vrlo često
Al’u srcu njenom on posebno ima mesto

Voleo je i on pevačicu drugu
A ona mu donela samo bol i tugu
Zorica i Kemiš sad su skladan par
A mala je Zlata te ljubavi dar

Čekali su dugo da ih život spoji
Sada među njima samo ljubav stoji
Otkopčano jeleče pažnju mu privuklo
Reče Kemiš:“Bićeš moja kud puklo, da puklo!“

Prepuklo mu srce zbog Vesne Zmijanac
Stavila mu je na dušu katanac i lanac
Rasturila Zorica barijere jake
S harmonikom on ne svira melodije mlake

Kad razvuče harmoniku i zasvira Ševu
On razgali tada Zoku Brunclik celu
Zato Ševu svira on po celu noć
Zorici on vraća mladalačku moć

Na estradi ljubavi kao žutih mrava
Al’ samo je njihova jedina i prava
Ljubomorni na njih su i stari i mladi
Ljudi nek’ se vole, šta tu da se radi?!

Brena ima Bobu, Seka ima Veljka
Zorica obožava Kemiša debeljka
Saša ima Suzanu, Keba voli Olju
Kemiš zna da neće naći nikad ženu bolju

Viki ima Tašketa, Kapor voli Ninu
Zorica bez Kemiša ne ide da binu
Njihova je ljubav idilična zbilja
Ne mogu im prići ni Aca i Bilja

Mrka voli Anu, Seve malog Kebu
Al’ nema takve ljubavi na estradnom nebu
S harmonikom svojom opasno barata
Niko se bre ne voli k’o Mama i Tata

Hteli su je mnogi, svima reče iš
Zapamtite: NIKO KAO ZORICA I KEMIŠ!
Htele su ga mnoge, svakoj reče iš
Zapamtite: NIKO KAO ZORICA I KEMIŠ!

Izvor fotografija: story.rs

Milivoje Mili Čolić